Zamislimo da imamo 100 ljudi. Dvadeset njih su izvrsni. Od ponašanja do rada, preko komunikacije – što god spomenete, oni to imaju. Želimo biti poput njih kad odrastemo. Rade, predlažu, šire pozitivnu energiju, ne izmišljaju probleme, nego rješavaju one na koje naiđu. Fokusirani su na sebe i posao. Sve mogu i sve žele. Ništa im nije teško. Jesam li već rekla da su izvrsni? Jesu, izvrsni su.
Uzmimo drugih dvadeset. Oni ne sjaje – oni mrače. Uvijek neka muka oko njih. Ne rade ili samo odrađuju, da im izađe iz ruku. Uvijek se nešto žale, često prijete otkazom (ali ne odlaze – jer zapravo im je sasvim dobro). I tako se vi bavite njima, a zapravo svaki dan živite izreku: što sam bolji prema vama, vi ste sve gori. Što, iskreno, nije daleko od istine.
