“Stožer zove Sokola, stožer zove Sokola, Sokole javi se!”, čuo je Luka sa svojeg vojnog radija. Sokol je bilo kodno ime za njegovu ophodnju ročnika, na temeljnoj vojnoj obuci. Luka je zbunjeno gledao u radio – kako poslati tekstualnu poruku? Može li nekako barem snimiti glasovnu poruku pa poslati? Pa neće valjda uživo razgovarati s nekim? Možda je najbolje da jednostavno ghosta stožer?
Petra, druga ročnica, mu je otela radio iz ruke i glasno krenula odgovarati stožeru, držeći radio horizontalno, kao da je mobitel na speakeru. “Slušaj, ti, stožer!”, kazala je. “Mi ne moramo trpiti ovakav pritisak! Prvo nam naredite da hodamo u krug dva sata, a onda nas još tjerate da vam se javljamo svakih pet minuta! Pa to ne bih ni od mame trpila! Samo da znate, mi imamo opcija – ne možete nas prisiliti da radimo nešto što nećemo. Šimun je nešto pitao Gemini i on mu je rekao da Francuzi puno bolje plaćaju nego MORH! Mi možemo već sutra otići u tu… elegiju stranaca, i što ćete onda?”
