Doći kući s posla, poigrati se s djecom, obaviti nekoliko stvari potom kratko uspavati dijete i imati večer za sebe? Čista utopija ili je ipak moguće?
„Došla sam kući taman da stignem na kratko do parka, pa potom na večeru i spavanje. Razmišljam si kako ću si ispeglati košulju, poslat mail i možda škicnuti seriju na TV onu u 21 sat, kad Niko zaspi, jer kad je budan želim s njim provoditi vrijeme. I tako dođe osam, pa devet pa pola deset, a ja još pjevam uspavanke, nosim ga, držim za ruku, sve dok ne zaspimo. I on i ja.
Pridružite se da biste nastavili čitati.
