Posljednji dan je dan u godini. Sve je spremno za grandiozno slavlje, jer valja ispratiti ovu tmurnu godinu i dočekati novu, sretniju i veseliju. Jedva čekanje!! Svečana trpeza za novogodišnju noć je spremna: torta gotova, meso ispečeno, sarma, mamina naravno, od jučer je u frižideru, kiflice se peku…dobro, i ruska salata je spremna, jer šta je doček Nove godine na Balkanu bez ruske salate i kifilca sa sirom? Još jedna provjera u kuhinji: meza narezana i servirana, pive i sokovi rashlađeni, vino spremno. Samo ne znam za koga je ova trpeza spremna i za koga je ova silna količina hrane i pića, kad mi odosmo na doček Nove godine u kafanu? Valjda da se nađe prije nego što izađemo iz kuće, da kao ljudi nazdravimo i nešto gricnemo prije nego što krenemo na slavlje. OK, u trpezariji je sve spremno. Novogodišnja haljina, ona uska pupurno crvena s velikim izrezima spremna, cipele spremne, frizura gotova, još samo da se našminkam i zabava može početi. Sjajno, tako sam ponosna na sebe, jer je sve spremno, a nije još ni 6 popodne. Vani već petarde sijevaju i slabo mi je od te buke. Dobro, izdržaćemo već nekako.
Kuc, kuc! Gospođo, nešto ste zaboravili!!! Jel’ se to meni priviđa il’ meni neki nepoznat glas odnekud govori da sam nešto zaboravila? Gospođo, nešto ste zaboravili! Evo, opet!? Šta sam poludila od ove silne trke da sve stignem na vrijeme? Gospođo…
