Dana\u0161nji je dan crnji od ju\u010dera\u0161njeg.<\/p>\n\n\n\n
Crnji jer nije dan \u017ealosti, a \u017ealost ima tendenciju da pritisne ja\u010de obi\u010dnim danima koji nisu dani \u017ealosti – jer utakmica se mora odigrati.<\/p>\n\n\n\n
Crnji jer \u0107emo slagati sebe da dete sa pi\u0161toljem nije na\u0161e dete, da ne bi nikad moglo biti na\u0161e dete.<\/p>\n\n\n\n
Jer ako je maloletni K.K. psihopata – on se takav rodio, mi nemamo ni\u0161ta sa tim. To je ve\u0107 mentalno odstupanje u li\u010dnosti – moglo je bilo kad da kvrcne u glavi, eto njemu kvrcnulo sad. Ali mi tu ne mo\u017eemo ni\u0161ta. Fatum. Stihija. Ne\u0161to kao zemljotres. Va\u017eno da mi ni\u0161ta nismo krivi.<\/p>\n\n\n\n
Mora da je i K-ov otac lud. Nije izgledao kao lud, radio je kao lekar. Ali sigurno je tu ne\u0161to nenormalno \u010dim se ovo desilo. Nesnosno je misliti da je on samo prose\u010dan roditelj poput nas, koji ba\u0161 i ne razume probleme dece ovog na\u0161eg vremena, pa pravi neke gre\u0161ke u odgovoru na situaciju. Nesnosno je to misliti – jer \u0161ta ako je tako? Kako se onda ovo desilo?<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017eda se sve mo\u017ee i tako tuma\u010diti, dubokom psihopatologijom. I tuma\u010di\u0107emo naposletku upravo tako. Ali bi bilo veoma opasno da zbog toga zanemarimo slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n
K. je na\u0161e dete. Deca koja su mu dobacivala uvrede jer je socijalno nesna\u0111eni \u0161treber koji muca – na\u0161a su deca. Deca koja su okretala glavu i pravila se da to ne vide – na\u0161a su deca. Deca koja su pri\u0161la da mu pomognu – na\u0161a su deca. Da je ovih poslednjih bilo vi\u0161e – mo\u017eda bi K. i dalje ma\u0161tao o astrofizici, a vr\u0161njaci koje je ubio vratili bi se svojim ku\u0107ama iz \u0161kole. Mo\u017eda i ne. Ne mogu da tvrdim.<\/p>\n\n\n\n
Ali… Deca koja po mre\u017eama danas pi\u0161u da je K. car – na\u0161a su deca. Deca koja su danas upla\u0161ena i tu\u017ena na\u0161a su deca. Deca koja su danas besna na\u0161a su deca.<\/p>\n\n\n\n
Mi o svojoj deci ne znamo ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
Ponavljajte kao mantru, lekovito je: ja o svom detetu ne znam ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
Ako i dalje verujete da “vi najbolje poznajete svoje dete” – tim stavom potvr\u0111ujete koliko nemate pojma o pojmu. Ne mo\u017eete shvatiti sa kakvom mukom neki prosvetni radnik na nekim otvorenim vratima slu\u0161a takve \u0161to “najbolje poznaju svoje dete”. Jer on gleda va\u0161e dete u drugom socijalnom kontekstu o kom vi, izvinite \u0161to vre\u0111am va\u0161a roditeljska ose\u0107anja – nemate pojma.<\/p>\n\n\n\n
A nemate pojma jer vam deca ne govore deseti deo onog kroz \u0161ta prolaze. I to nema nikakve veze sa ljubavlju. Nemaju kapacitet da vam objasne kroz \u0161ta prolaze, u socijalnom kontekstu u kom je nasilje potpuno normalizovano.<\/p>\n\n\n\n
I ne, nemojte slu\u010dajno biti dovoljno glupi da pomislite – pa tako je bilo i kad sam ja odrastao. Samo mi poverujte da je neuporedivo. Dugo sam se time, po nesre\u0107i, bavila. Neuporedivo je. Va\u0161a iskustva iz va\u0161eg detinjstva i tinejd\u017eerskog doba su ni\u0161tavna, irelevatna. Zaboravite ih. Ona vam ne\u0107e pomo\u0107i da razumete ko vam je dete niti u kakvoj sredini \u017eivi kad napusti ku\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
Upamtite dobro slede\u0107e. Va\u0161e dete u socijalnom sistemu \u0161kole okupira jednu od \u010detiri mogu\u0107e uloge: \u017ertva, nasilnik, pomaga\u010d, posmatra\u010d.<\/p>\n\n\n\n
Ne postoji peta. Ne la\u017eite se da postoji.<\/p>\n\n\n\n
Prvo pitanje koje si postavljate glasi – kojoj grupi moje dete pripada? Ne znate? Savetujem da saznate \u0161to pre.<\/p>\n\n\n\n
Evo, da ne pri\u010dam uprazno, imam troje dece.<\/p>\n\n\n\n
Prvo dete – posmatra\u010d.<\/p>\n\n\n\n
Drugo dete – \u017ertva.<\/p>\n\n\n\n
Tre\u0107e dete – pomaga\u010d.<\/p>\n\n\n\n
Ta tri prethodna reda – to je kratka pri\u010da za pametnog tuma\u010da. Tre\u0107e dete je videlo stariju sestru kao \u017ertvu. Zbog toga je ono danas pomaga\u010d. Da se to iskustvo nije dogodilo – mo\u017eda bi i ono bilo posmatra\u010d. Mo\u017eda ni ja ne bih ovo pisala.<\/p>\n\n\n\n
Prvo saznajte ko je va\u0161e dete.<\/p>\n\n\n\n
Dakle, mantra. Ponavljajte u sebi dok ne shvatite: “ja o svom detetu ne znam ni\u0161ta.”<\/p>\n\n\n\n
I to \u0107e biti dobar po\u010detak saznavanja.<\/p>\n\n\n\n
Sa decom pri\u010dajte svaki dan. To vam niko ne ka\u017ee tako precizno. SVAKI DAN. Svaki dan mora da se razgovara o tome \u0161ta im se tog dana desilo. Dakle ciljano – \u0161ta se desilo, kako su se ose\u0107ali zbog toga. To je deo onog \u0161to ne razumete – frekvencija, u\u010destalost. Jer njihovo vreme, vreme njihove generacije, proti\u010de drugim tempom, neverovatno brzim. Ono \u0161to smo mi u njihovim godinama od utisaka sakupljali za mesec dana oni sakupe za dan. Nau\u010dite ih da sve to istresu na vas, svaki dan. Iscrpe\u0107e vas, ali poverujte da je neophodno. Aktivno slu\u0161ajte, postavljajte pitanja. Ne svaki drugi ili svaki tre\u0107i dan. Svaki dan. Svaki dan.<\/p>\n\n\n\n
Jer za tri meseca nepa\u017enje izgubili ste dete. Ne za tri godine. Za tri meseca.<\/p>\n\n\n\n
I poverujte – psiholozi o ovome u\u010de kao i vi, u hodu. Oni su danas kao zubari na rati\u0161tu. Oni me\u0111u njima koji to ne shvataju – nisu dobar izbor da pomognu va\u0161em detetu. Ako va\u0161em detetu treba stru\u010dna psiholo\u0161ka pomo\u0107 – na\u0111ite mu psihologa koji je dovoljno pametan da zna koliko ne zna. Takav mo\u017eda ne\u0161to i pomogne, jer su mu alarmi uklju\u010deni i mozak mu radi. Ostali – koji veruju u nau\u010dene istine – u ovom kontekstu nisu efikasni.<\/p>\n\n\n\n
Razumite da va\u0161a deca nikad nisu nasamo. U njihovom pametnom telefonu su u svakom trenutku svi ostali. Dakle ako je va\u0161e dete \u017ertva – ono je to i dok sedi sa vama u dnevnoj sobi, a na nekom je \u010detu. Ako je va\u0161e dete nasilnik – va\u017ei to i za njega. Mo\u017eda poni\u017eava nekog dok vi me\u0161ate salatu u kuhinji. Ako je va\u0161e dete posmatra\u010d – ono to \u010dita, prima u sebe i odlu\u010duje da ignori\u0161e. Od svih uloga – opet mi poverujte – samo \u0107e vam pomaga\u010d re\u0107i \u0161ta se doga\u0111a. Jer pomaga\u010d je gnevan – i iz njega \u0107e to izbiti. Re\u0107i \u0107e – ne mogu da verujem, kakav kreten, uradio je to i to, napisao je to i to… problem je \u0161to je pomaga\u010da malo. Oni su najmalobrojnija grupa. Zato i ne znamo \u0161ta se doga\u0111a.<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to ih je malo? Zato \u0161to je ta uloga u dru\u0161tvu najobezvre\u0111enija. Decu u\u010dimo da budu posmatra\u010di i gledaju svoja posla jer i ve\u0107ina nas tako ide kroz \u017eivot. Pomaga\u010di su budale koje se me\u0161aju. Pa ipak – od njih sve zavisi. Da ih je u socijalnom sistemu O\u0160 “Vladislav Ribnikar” bilo vi\u0161e – do ovog ne bi mo\u017eda do\u0161lo. Zajebana je to pomisao, i opasna, jer mo\u017eda je onda ipak do nas.<\/p>\n\n\n\n
Re\u0161enje za normalizaciju dru\u0161tva krije se u odgajanju pomaga\u010da. Pomaga\u010d se gaji primerom. Da se ne la\u017eemo – morate i vi ponekad biti pomaga\u010d i dati primer detetu. Morate vi biti uto\u010di\u0161te nekom potrebitom. Ne mo\u017eete vi gledati uvek samo svoja posla.<\/p>\n\n\n\n
Morate vi aktivno kreirati sadr\u017eaj koji \u0107e u va\u0161oj deci izgra\u0111ivati vrednosti. Jer danas, ispod slike K.K.-a deca ostavljaju imena likova puca\u010da iz doma\u0107ih serija. Likova koji \u017eive od prodaje droge, ali ih \u017eivot za to ne ka\u017enjava. Ne morate to cenzurisati, samo ih morate vi nau\u010diti da je to sve jedno veliko sranje, jer takvi sadr\u017eaji ne zaslu\u017euju bolji opis. Nau\u010dite decu da takve sadr\u017eaje plasiraju kukavice. Jer to je jedina prihvatljiva kvalifikacija za ljude koji stoje iza tih sadr\u017eaja. Dru\u0161tveni oportunisti – dakle kukavice. Nema hrabrosti u preprodaji narkotika i puca\u010dini iz pokreta. A posebno nema hrabrosti ni integriteta u produkciji sadr\u017eaja koji takve likove predstavlja kao nosioce narativa, one koji vode radnju i glavni su, sa kojima treba da se identifikujemo. Hrabrost je ne\u0161to drugo. Nau\u010dite ih \u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
To zna\u010di da morate vi kreirati paralelan konkurentni sadr\u017eaj. To \u0107e tra\u017eiti va\u0161e ozbiljno promi\u0161ljanje i kreativnost. To \u0107e tra\u017eiti va\u0161u \u017ertvu – jer odustaja\u0107ete od onoga \u0161to vas interesuje ili odmara zarad toga. Verujte, isplati\u0107e se. I verujte da to morate biti vi, ne mo\u017ee to niko drugi.<\/p>\n\n\n\n
To zavisi od vas. Mi sedimo sa decom i pogledamo neki starinski film sa pravim, punokrvnim herojima i borcima za pravdu. Pogledamo stotinu takvih filmova. Poka\u017eemo im svaki put razliku.<\/p>\n\n\n\n
Zavr\u0161imo svako filmsko ve\u010de poukom brkatog Banijca Nid\u017ee, koji je me\u0111u onima koji su meni formirali vrednosti:<\/p>\n\n\n\n
Rode, ovo su ljudi, a ovo su kontejneri. Nau\u010di da ih razlikuje\u0161.<\/p>\n\n\n\n
Vi mo\u017eete raditi sa decom ne\u0161to drugo, ne znam, nisam vam u ko\u017ei.<\/p>\n\n\n\n
Ali u\u010dinite sve da vam deca naposletku ne postanu kontejneri. Ne da u\u010dinite sve da budu lekari, advokati, sportisti, biznismeni, kuvari, glumci, automehani\u010dari, jutjuberi, manekeni, sve\u0161tenici, zubari, veterinari. To nije va\u0161 zadatak.<\/p>\n\n\n\n
Nego da budu ljudi. A ne kontejneri. To vam je dovoljan zadatak, ne optere\u0107ujte se u \u017eivotu drugim zadacima. Dosta eto taj jedan da obavite pa da mirno odete tamo kud svi idemo.<\/p>\n\n\n\n
Jer je to danas podvig, a ne ne\u0161to \u0161to se podrazumeva.<\/p>\n\n\n\n
Ajd sad hrabro dalje, u drugi dan posle.<\/p>\n\n\n\n