Toksi\u010dno pona\u0161anje na poslu, ta\u010dnije toksi\u010dno radno mjesto je pojam sa kojim se sve \u010de\u0161\u0107e susre\u0107emo, a predstavlja okru\u017eenje u kojem zaposlenici te\u0161ko obavljaju svoje zadatke zbog niza negativnih uticaja i op\u0107enito negativne atmosfere. Ovi negativni uticaji, kao na primjer prekovremeni rad, rad bez pauza i sli\u010dno, mogu izazvati ozbiljan stres kod zaposlenika, a ako to potraje, ”burnout” je neizbje\u017ean. <\/p>\n\n\n\n
Na MIT's Sloan School of Management<\/em> nedavno je sprovedena studija<\/a> o toksi\u010dnoj kulturi na radnom mjestu, a podaci pokazuju da je u 2021. godini upravo to toksi\u010dno okru\u017eenje<\/strong> bilo razlog za napu\u0161tanje poslova. Kao naj\u010de\u0161\u0107e navedeni razlozi bili su nepo\u0161tivanje radnika, neeti\u010dna kultura, prekovremeni rad i sli\u010dno.<\/p>\n\n\n\n Donosimo vam listu toksi\u010dnih pona\u0161anja na poslu koja su najzastupljenija.<\/p>\n\n\n\n Neki poslodavci o\u010dekuju da njihovi radnici budu dostupni 24\/7 za njih i njihove potrebe \u0161to je, naravno, potpuno pogre\u0161no i neprihvatljivo. Svi imaju \u017eivot, obaveze i potrebe pored posla i to poslodavci trebaju po\u0161tovati.<\/p>\n\n\n\n Da li je ikome ugodno da ga njegov poslodavac konstantno nadgleda, ispituje za svaki njihov korak i i provedenu minutu na radnom mjestu? Ovakvo pona\u0161anje poslodavca prema zaposlenima kod njih izaziva osje\u0107aj tjeskobe, pritiska i nedostatka povjerenja. <\/p>\n\n\n\n Za\u0161to ljudi rade prekovremeno? Postoje oni koji rade prekovremeno jer \u017eele i oni koji rade prekovremeno jer moraju. Ostajanje na poslu du\u017ee od predvi\u0111enog vremena naj\u010de\u0161\u0107e je uzrok previ\u0161e posla koji se nije stigao zavr\u0161iti tokom radnog vremena. Ako je ovo \u010desta pojava, to je vrlo lo\u0161 znak jer mo\u017ee ukazivati na dublje probleme: lo\u0161a preraspodjela poslova, nestru\u010dan kadar za obavljanje poslova i sli\u010dno. Jo\u0161 jedan od razloga prekovremenog ostajanja na poslu jeste prebukiranost e-mailovima. To se mo\u017ee rije\u0161iti jednostavno, stvaranjem navike da se e-mailovi pregledavaju \u010de\u0161\u0107e kako ne bi do\u0161lo do prebukiranosti.<\/p>\n\n\n\n Pro\u010ditajte vi\u0161e: Osje\u0107ate se neproduktivno u va\u0161em radnom prostoru? Vrijeme je da otkrijete \u0161ta mo\u017eete promijeniti <\/a><\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n Nerijetka je pojava da poslodavci ukoliko imaju neki zahtjev za zaposlenika o\u010dekuju da \u0107e on ostaviti posao koji radi i odmah se posvetiti i fokusirati na taj novi zahtjev. Poslodavci trebaju imati dozu po\u0161tovanja prema poslu koji zaposlenik obavlja u datom trenutku. U suprotnom, negativno uti\u010de na njegove radne performanse u vidu fokusiranja na izvr\u0161enje zadatka, nemogu\u0107nst da se ponovo vrati tom zadatku u punom kapacitetu, pogotovo ako se radi o nekom slo\u017eenijem zadatku. Poslodavci trebaju imati po\u0161tovanje prema zaposlenima u vidu njihovog vremena i trenutnog anga\u017emana i ne trebaju ih ometati ukoliko nije u pitanju posebno ozbiljan zahtijev.<\/p>\n\n\n\n Izvr\u0161avanje radnih obaveza bez pauza je izrazito stresno i negativno uti\u010de na zaposlenike. Pauze su vrlo korisne kako bi zaposleni imali vrijeme za sebe, svoje potrebe i kako bi na kratko vrijeme prebacili fokus misli na ne\u0161to drugo. Izbjegavanje ili nemogu\u0107nost kori\u0161tenja pauza mo\u017ee dovesti do br\u017eeg burnouta i pove\u0107anja stresa. Nakon kori\u0161tenja pauze, zaposlenici osje\u0107aju ve\u0107u produktivnost i op\u0107e raspolo\u017eenje prema poslu jer ta pauza predstavlja neki ”restart” od radnih zadatka.<\/p>\n\n\n\n Na\u017ealost, rodni stereotipi su prisutni u skoro svim vrstama poslova i u svim kompanijama. Naj\u010de\u0161\u0107e se de\u0161ava da su \u017eene diskriminisane na poslu u vidu njihove nesposobnosti da obavljaju radne zadatke. O ovoj temi \u010desto govorimo u na\u0161im tekstovima i o ovoj temi je va\u017eno govoriti. Katherine B. Coffman, profesorica sa Harvard Business School je izjavila<\/a> ”\u017dene dovode do stadija kada one preispituju svoje vlastite sposobnosti.” <\/p>\n\n\n\n24\/7 rada <\/h2>\n\n\n\n
Mikromenad\u017ement <\/h3>\n\n\n\n
Prekovremeni rad <\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n
\n\n\n\nDostupnost <\/h3>\n\n\n\n
Pauze <\/h3>\n\n\n\n
Rodni stereotipi <\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n