{"id":217070,"date":"2022-10-26T20:02:00","date_gmt":"2022-10-26T18:02:00","guid":{"rendered":"https:\/\/womeninadria.com\/jasna-bajraktarevic-o-depresiji-i-anksioznosti\/"},"modified":"2022-10-26T20:02:00","modified_gmt":"2022-10-26T18:02:00","slug":"jasna-bajraktarevic-o-depresiji-i-anksioznosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/womeninadria.com\/bs\/jasna-bajraktarevic-o-depresiji-i-anksioznosti\/","title":{"rendered":"Jasna Bajraktarevi\u0107 o depresiji i anksioznosti: Nemojte \u0107utati i zatvarati se, jer pokazati slabost je snaga jakih"},"content":{"rendered":"\n

Depresija i anksioznost ubijaju tiho i podmuklo. Prema <\/a>podacima Svjetske zdravstvene organizacije iz 2021.<\/a> od depresije boluje 3,8% svjetske populacije, uklju\u010duju\u0107i 5,0% odraslih i 5,7% odraslih osoba starijih od 60 godina. To je bolest koja je nevidljivi, ne\u010dujni, tihi ubica, koja podmuklo, ali vrlo uspje\u0161no, otima na\u0161e najbli\u017ee. Nevidljiva je, jer na prvu ne boli, a podmukla, jer vrlo tiho i gotovo ne\u010dujno umije dovesti oboljele do samoubistva. <\/p>\n\n\n\n

Depresija se vrlo kasno ili gotovo nikako ne otkrije<\/h2>\n\n\n\n

Pretpostavlja se da oko 280 miliona ljudi u svijetu<\/strong> pati od depresije. Karakteriziraju je vrlo u\u010destale promjene raspolo\u017eenja i razli\u010diti, \u010desto vrlo neuobi\u010dajeni emocionalni odgovori na izazove u svakodnevnom \u017eivotu. Izostanak uobi\u010dajene emocionalne reakcije, gubitak volje, inicijative, energije, interesa, izra\u017een osje\u0107aj krivice, poreme\u0107aji pa\u017enje, emocionalne smetnje, nesanica, poti\u0161tenost, osje\u0107aj bezna\u0111a samo su neki od simptoma depresije.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Depresija je nevidljivi ubica<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Oboljeti od depresije mo\u017ee svako. Iako depresija mo\u017ee biti gotovo neprimjetna, slabije ili umjereno izra\u017eena do vrlo te\u0161ka depresija koja ostavlja vrlo te\u0161ke posljedice na na\u0161e zdravstveno stanje i mo\u017ee uzrokovati probleme na poslu, u \u0161koli, u porodici, s partnerima, djecom\u2026I ako se ne primjeti i ne lije\u010di na vrijeme, nerijetko dovede i do samoubistva. Treba napomenuti da preko 700 000 ljudi umre od samoubistva svake godine. Samoubistvo je \u010detvrti vode\u0107i uzrok smrti kod 15-29-togodi\u0161njaka.<\/p>\n\n\n\n

Razgovaramo sa doktoricom psiholo\u0161kih nauka i redovnom profesoricom Univerziteta u Sarajevu, <\/strong>terapeuticom Jasnom Bajraktarevi\u0107<\/strong>, koja vodi Psiholo\u0161ko savjetovali\u0161te PsychoPractice <\/strong><\/a>u Sarajevu, o depresiji i anksioznosti i kako ih sprije\u010diti.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
prof. Jasna Bajraktarevi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

\u201cZa dve godine koliko smo proveli u pandemiji promenila se civilizacija, promenilo se 7,5 milijardi ljudi. Ljudi su po\u010deli da se ose\u0107aju melahnoli\u010dno i da se pitaju jesu li u depresiji. Sve imam, sve je u redu, ali se ose\u0107am lo\u0161e. Nemam vi\u0161e ose\u0107aj sre\u0107e, ne radujem se vi\u0161e ni\u010demu, ni\u0161ta me ne \u010dini usplahirenim, uzbu\u0111enim kao nekada. To je ne\u0161to \u0161to svi ose\u0107amo. Kao \u0161to ose\u0107amo i ovu ekonomsku i politi\u010dku anksioznost u koju nas uvla\u010de velike sile i ovaj svet koji nas okru\u017euju, da li je s namerom ili ne, zaista vi\u0161e ne \u017eelim da tuma\u010dim, ali definitivno corona je ostavila posledic<\/em>e\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Nakon dvogodi\u0161njeg perioda pandemije u kojem smo bili zatvoreni u velikoj mjeri smo se otu\u0111ili i od izalazaka i od dru\u017eenja, izlazaka na ve\u010deru, porodi\u010dnih okupljanja. \u201cOtu\u0111ili smo se od i onih prijateljskih poseta gde smo smeli da ka\u017eemo \u0161ta mislimo. Sada ose\u0107ate anskioznost kad treba da napustite dom. Dakle, sve ovo je posledica, za \u0161ta nismo krivi, nismo odgovorni, nismo mogli da uradimo ni\u0161ta druga\u010dije, jer nije do nas. Ali hajde da vidimo \u0161ta jeste<\/em>?”, poru\u010duje Jasna Bajraktarevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Pro\u010ditajte vi\u0161e: Jasna Bajraktarevi\u0107: Dramati\u010dne promjene u posljednjih 20 godina dovele su nas do anksioznosti<\/a><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Kako da pomognemo sebi i da se ne osje\u0107amo depresivno i anksiozno?<\/h3>\n\n\n\n

\u201cStanite. Konsolidujte svoje redove. Odredite ljude koji vas pune emocijom i stvorite svoj mikrosvet.<\/strong> U ovom momentu to je jedino \u0161to mo\u017eete i morate u\u010diniti.<\/strong> Ne postoji duga\u010diji na\u010din. Do\u0107i \u0107e vreme kad \u0107emo se mo\u0107i ponovo otvoriti, kad \u0107emo prestati da se pla\u0161imo. Ali ovaj na\u0161 balkanski i ovaj evropski deo Planete, ratovi, pretnja energetskim balansima, izbori koji nas vra\u0107aju u najgore stanje me\u0111usobne mr\u017enje i ovaj ose\u0107aj da se nigde nismo pomerili za ovih 30 godina, sve je to tu da bismo se ose\u0107ali lo\u0161e, zatvorili u svoje  ku\u0107e, ne reagovali i pustili da zlo i dalje ide oko nas<\/em>\u201d, poru\u010duje nam profesorica Bajraktarevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Depresija<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Bivaju\u0107i dijelom prkosne generacije 60-tih koja nikad ne\u0107e prestati da se bori Jasna Bajrakterevi\u0107 danas tvrdi \u201cda bi svima oko sebe u vrijeme prije corone rekla da ima nade da se borimo i idemo dalje.” Ali da je sada, nakon corone, promijenila na\u010din svoje borbe. <\/p>\n\n\n\n

\u201cSad se borim za svakog svog klijenta. Sad se borim za to da ka\u017eem da nismo bolesni, nismo ludi, nismo napravili pogre\u0161ne izbore. Nalazimo se u ovom trenutku u vremenu jedne svetske krize, kojih je bilo dosta u proteklom periodu, ali izvu\u0107i \u0107emo se \u0161to ovog momenta ne\u0107emo menjati svet, isklju\u010di\u0107emo sve informativne programe koji nas uvla\u010de u rat, glad, hladno\u0107u, inflaciju, nemanje egzistencije, jer su to stvari koje deluju aktiviraju\u0107e negativno na na\u0161u psihu. Hajde da radimo na sebi, da otkrivamo nove stvari o sebi, nove biznise, nove poslove, da u\u017eivamo u novim emeocijama\u2026 Prona\u0111ite u sebi, u svom miskrosvetu ne\u0161to \u0161to vas veseli, neki film, seriju, napravite promenu va\u0161eg posla, \u0161tagod, ali samo nemojte odustajati od sebe<\/em>\u201d, poru\u010duje nam prof. Bajraktarevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Svakom pojedincu prof. Bajraktarevi\u0107 poru\u010duje da za njega u ovom momentu makrosvijet ne postoji, jer sve \u0161to se de\u0161ava u ovom trenutku je tu da vrlo negativno djeluje na pojedinca. Po njenom mi\u0161ljenju ova “neoliberalna globalizacija, ko zna koja po redu u na\u0161em razvoju \u010dovje\u010danstva, trenutno je za pojedinca vrlo lo\u0161a i negativna, i da bi pojedinac opstao ne treba da razgovara vi\u0161e o tome, nego treba da gradi neke svoje trenutke u kojima se ose\u0107a dobro, da oboji svoj prostor s pun svetla, ljubavi, topline, da bude druga\u010dji i da nam samo to bude cilj”. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Mentalno zdravlje<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

\u201cDakle, nismo depresivni, melahol\u010dni, anksiozni. Nemamo anskiozne napade koji ne mogu da se promene. Ja sam svedok tome da se sve \u0161to radimo mo\u017eemo popraviti, jer otkrivam uzroke i na\u010dine kako to mo\u017eete popraviti. Anksioznost i anksiozni napadi su zapravo poruka na\u0161eg mozga nama, to je nemo\u0107 da se izborimo s onim \u0161to vi\u0161e ne mo\u017eemo da podnesemo. Kad to shvatimo onda krenimo da radimo na sebi, da li uz pomo\u0107 psihologa ili sami ili uz pomo\u0107 prijatelja, svejedno. Jo\u0161 uvek ima puno na\u010dina da re\u0161ite svoje probleme. Najgora stvar je \u0107utati, zatvoriti se, strahovati i smatrati da je slabost pokazati slabost. Ne, to je zapravo snaga jakih\u201d<\/em>, poru\u010duje na kraju prof. Jasna Bajraktervi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Photo: Women in Adria\/mentalhealth.ie\/borepanda\/psychiatrycenter.uk<\/p>\n\n\n\n \n\n \n\n